| 
 Sedma
lekcija - DHTML vs. Flash, večita borba giganata...
da li znate prednosti i mane ove dve tehnike animacije na web-u?
Svi ste do sada sigurno na Internetu videli makar jedan sajt od
kojeg vam je zastao dah; za koji niste znali kako je urađen, ili
kada bi znali da ih radite - kako bi vi mogli da ga uradite. Većina
takvih sajtova rađena je tehnikama DHTML-a ili iz programa Flash.
Veoma mali broj sajtova ovakvog tipa rađen je iz Directora, Shockwave-a
ili pak Jave.
Ovde ću pokušati da vam objasnim, pokažem i ukažem na prednosti
i mane prve dve tehnike, odnosno DHTML-a (skraćenica za dynamic
HTML stranu) i Flash-a.
DHTML
Kao jednostavnija i krajnje simpatična za rad, ova tehnika ima
mnogo svojih specifičnih osobina. Definisanje DHTML-a je ipak prilicno
težak zadatak. Iako se ponekad definiše kao samostalan jezik za
Web, DHTML ću lično definisati na sledeći način - DHTML = D HTML,
gde D predstavlja kombinaciju JavaScript-a ili VBScript-a, CSS-a
(cascading style sheet-a) i DOM-a, tj. document objected modela
- mogućnost izmene ponašanja HTML tagova unutar strane.
Dynamic HTML je prilično rasprostranjen, počevši od jednostavnih
efekata, "scroll" tipa, preko raznih naprednih "onmouseover"
efekata do kompleksnih navigacionih sistema i kompletnih Web sajtova.
Tipični primeri za korišćenje ovakve tehnike su sajtovi tipa CKT
ili Studio
Maksimov, naročito moj lični - Goxxy's
v3.0.
Koje su prednosti i mane DHTML-a?
Ovaj jezik delimično i ne morate da znate kako biste napravili
funkcionalnu i korisnu stranicu. Ovo se najpre odnosi na korisnike
HTML editora kao sto su Macromedia Dreamweaver ili Adobe GoLive,
u krajnjem slučaju i FrontPage, jer im se pruža prilika da iz prva
dva celokupnu kontrolu elemenata i skriptovanje prepuste editoru
a da se sami pozabave ostalim stvarima kao sto su dizajn, funkcionalnost
i naravno, cross-browsing. Timeline koji postoji u Dreamweaver-u
i GoLive-u omogućava da (slično Flashu) kreirate keyframe-ove (ključne
scene) i na njima, recimo, pozicionirate elemente na strani, odnosno
da učinite da se elementi "kreću" po strani. Celokupna
kontrola promene položaja je ostavljena editoru i vi se time ne
morate baviti.
Dreamweaver i GoLive u osnovi pružaju više desetina opcija za mouse
event-e. Onmouseover, onmouseclick, ondoubleclick i masa sličnih,
kao i desetine već kreiranih i postoječih funkcija za interaktivnost
između stranice i korisnika (show/hide layer, swap image, preload
images, drag layer - Dreamweaver ili flip move, play sound, document
write, get form value - GoLive) što uveliko olakšava korisniku da
se ne bi petljao sa ručnim pisanjem ovakvih skriptova. Ipak ovo
ima i malu negativnu osobinu - nekome i te desetine gotovih funkcija
neće biti dovoljne.
Ne postoji potreba za Flash ili nekim drugim dodatkom (plug in-om)
kao u slučaju korišćenja Flasha. Ne morate download-ovati Flash
dodatak, mada DHTML zahteva svežije verzije browsera (IE5 ili NS4.4).
Manje iskusni Web dizajner (neiskusan u Flash-u, mozda i malo lenj
da ga nauči) pre će se latiti Web dizajna i pravljenja interaktivnost
iz DHTML-a, jer sigurno više poznaje HTML jezik, a time i 90% DHTML-a.
Znači, dizajniranje i pravljenje strana i sajtova ovakve konstrukcije
je dostupno široj publici Web dizajnera. To i jeste razlog trenutne
hajke u svetu za Flash dizajnerima.
Ovo su bile prednosti DHTML-a. Ne, naravno, neću zaboraviti i njegove
mane, jer ih sigurno ima, a nisu zanemarljive.
Kao web dizajner od '97 i sâm sam prvo počeo da radim interaktivne
sajtove pomoću DHTML-a. Flash 4 mi je bio prilično konfuzan i nejasan,
pa sam se u početku odlučio za ovu opciju, kasnije otkrivši da sajtovi
nemaju očekivanu posećenost. Zašto se to dešavalo? Postoji više
razloga zbog kojih vam lično ne bih preporučio DHTML.
Strane koje ćete kreirati postaju suvise glomazne (cak i preko
30kb) i užasno su zahtevne za download. I pored najbolje želje i
volje, nekada će i najuporniji posetilac otići ne sačekavši da vidi
vaše remek delo. Nekada čak ni preloader neće rešiti problem, mada
definitivno preporučujem korišćenje ovakvog "obaveštača"
korisnika o količini učitanog materijala.
Cross browsing. Skoro 50% stranica koje budete kreirali neće biti
kompatibilne sa Internet Explorerom i Netscapeom, zbog različite
interpretacije tagova za lejer (layer=sloj), interpretacije CSS-a
i, naravno, Java Script-a. Uglavnom će se desiti da sve radi u IE-u
ali će vam gomilu muka zadatavi Nestcape. Ipak, ako radite sa DHTML-om
trudite se da sajt bude kompatibilan za oba browser-a. Težak zadatak,
zar ne?
Zahtevnost brzine računara bi mogao biti problem. Ako prenatrpate
previše lejera i previše efekata na jednoj strani browser će strahovito
usporiti animacije i interakciju da će njen celokupan utisak ostaviti
gorak ukus u ustima surfera. Znači, pazite se prenatrpanosti!
Kodiranje. U slučaju da znate programiranje, može vam se učiniti
previše konfuznim kod koji će kreirati Dreamweaver ili GoLive. Možda
se i nečete najbolje snaći. Mada, ako ste DW master verovatno hoćete.
 Reference,
tutorijali, free download:
www.dynamicdrive.com
www.brainjar.com
www.opencube.com
www.javascripts.com
Flash
Ko je moćan protivnik, teškaš, koji je većinu svojih pobeda nad
HTML-om odneo nokautom i do sada se drži bez ijednog poraza u svojoj
Web kategoriji? Odgovor je Macromedia Flash, čedo koje je ova firma
još davno otkupila od druge (program se tada zvao Future Splash)
i dalje je sama razrađivala, unapređivala i dovela Internet do takvog
nivoa interaktivnosti da se i korisnicima nekada digne kosa na glavi.
Opet, primeri za to su sajtovi ratkovićdesign,
Kompani,
NetSector,
WebHouse,
Beonet
i još masa njima sličnih.
Šta je karakteristično za Flash, kakav je rad u njemu, koliko je
"naporan" koliko olakšava korisniku kreiranje sajtova
interaktivnog tipa? Odmah na početku da napomenem da je rad u Flash-u
definitivno naporan. Barem sa moje tačke gledišta. Iako, za razliku
od HTML-a, ne morate da razmišljate o korisniku, browser-u ili nečem
trećem, Flash ima malu negativnu stranu - konfuznost. On korisniku
i kreatoru sajta (Web dizajneru) pruža toliko opcija da se početnik
u njemu može lako izgubiti. Ako to zanemarimo, ostaje nam jedina
njegova "mana" - ActionScript. O tome ipak malo dalje.
Da počnemo sa prednostima.
Flash je vektorski orjentisan editor. Znači, za razliku od "normalnih"
(bitmapiranih ili rasterskih) slika koje stavljate u HTML pa posle
na Web, Flash barata sa objektima koji su vektorizovani. On uspešno
radi i sa bitmapiranim slikama koje se mogu uvesti (importovati)
u njega, ali to narušava njegovu originalnu koncepciju i jednistvenost.
Ova osobina nudi sledeće prednosti - "scallable" sajtovi,
malih veličina, brzi za download i slično.
Ovaj editor je stvoren najpre za animaciju i interakciju na Internetu,
što ga automatski dovodi u prednost u poređenju sa DHTML-om koji
je samo prošireni HTML kako bi se postigao određeni nivo interaktivnosti.
Znači, Flash ima sve (i više) od onoga što vam treba za interesantan,
interaktivan i animiran sajt.
Kreiranje osnovnih, tj. principijelnih elemenata u Flash-u je lako
i to možete sigurno shvatiti iz par pročitanih stranica njegovog
help-a. Ovde prvenstveno mislim na dugmiće, filmove, simbole, efekte
sa tekstom i slicno. O keyframe-ovima (ključnim slikama i frejmovima)
i da ne govorim, s obzirom da su ovde oni osnova celokupnog rada.
Flash je, dakle, i keyframe orjentisan.
Napravite li Flash sajt, animaciju, bilo šta, HTML editor će vam
biti potreban jedino da "umetnete" Flash fajl u njega,
malo izdizajnirate stranicu i - voila, gotov sajt. Znači nema "bakćanja"
sa HTML-om. Mozda ni uopšte, ako dozvolite Flash-u da pri publikovanju
koristi opciju 'HTML'.
Možete napraviti totalno scallable sajt, čiji će se sadržaj videti
jednako u svakoj rezoluciji, biće vidljiv isto na svakom operativnom
sistemu, jednako u svakom browser-u. Znači, Flash nudi apsolutnu
kompatibilnost sa svim - rezolucija, OS, browser.
Mogućnost internog i eksternog programiranja u Flash-u, povezivanja
sa bazom podataka i pravljenja dinamičkih (dinamičnijih) elemenata
sajta. Za interno programiranje potrebno je znati osnove ActionScript-a
(odnosno Flash programskog jezika Lingo), ali za naprednije stvari
potrebno je znati mnogo, mnogo više.
Ipak, kao i svaki izbor i ovaj može imati negativnih uticaja na
vas i posetioce strane koju ste napravili. Lično iskustvo u vezi
sa Flash-om mi govori da je on sjajna alatka, fantastičnih mogućnosti
i sigurno neverovatno dobre budućnosti, koja u nečijim rukama može
postati negativno oruđe. I u mojim naravno. Prenatrpani sajtovi,
neukusni, prezahtevni za vaš PC - gomila negativnih atributa može
se prikačiti Flash-u i mogu ga okriviti za veliku količinu nabrojanih
sajtova. Da biste uradili kvalitetan i atraktivan sajt trebaće vam
minumum mesec - dva za eksperimentisanje, razrađivanje ideje, kreiranje
početnog splash-a, pa do krajnjeg rezultata. Nemojte da vas ovo
obeshrabri - sačekajte kritike.
Najvažnija mana Flash-a je potreba korisnika za plug in-om (dodatkom,
Flash plejerom). Ako korisnik nema plug in, moraće da ga preuzme
sa Interneta ili da ode sa sajta. Naravno ako sajt nema HTML verziju.
Iako skoro 92% korisnika, po poslednjem Macromedia-inom istraživanju
ima Flash plug in, ostaje...
Sledeća stvar...pitanje verzije. Imate Flash 3, sajt traži Flash
4. Vi download-ujete, instalirate, vidite sajt. Super. Nastavite
dalje, novi sajt trazi Flash 5. E, pa sad... Download-ujte i njega.
Vidite sajt, super. Ipak je ovo malo naporno...
Odvlačenje korisnika od sadržaja. Internet je napravljen da bi
se sadržaj i informacije delile u svetskoj mreži. Za ovu stvar je
HTML savršen. Zato je i stvoren. S obzirom da je Flash najpre interaktivna
i animatorska alatka, ona odvlači korisnika od stvarne koristi Interneta,
možda ne i sajta. Ako je sajt tu da bi se korisnik zabavio i zadovoljio
igranjem Flash igrice ili gledanjem Flash trailer-a, onda odlično.
U suprotnom, Flash postaje smetalo.
Slično kao i u slucaju DHTML-a, ponekad Flash animacije mogu biti
prezahtevne po pitanju vaseg računara. Naći ćete sajtove koji, slično
igrama poslednjih generacija, u dnu stranice imaju 'minimum requirements'
objavu. U suprotnom da ne spadate u tu grupu ljudi kojima je sajt
predviđen (čitaj: nemate dovoljno novca za bolji računar), možete
iskusiti teška oštećenja vaših očiju sporim animacijama ali i vašeg
samopouzdanja i ponosa vašim računarom.
Morate biti malo upućeniji u Web dizajn, i malo duže plivati tim
vodama kako biste se snašli u Flash-u i napravili dobar i kvalitetan
sajt. Naravno, ovde se misli i na ActionScript.
Eh, sad. Dilema? U koju grupu spadate, koja vam alatka više odgovara,
za koju se odlučiti? Odgovor je, u osnovi, jednostavan. Ako vas
intrigira animacija i interakcija, bili makar i amater, tj. početnik
pokušajte sa Flash-om. Ako vam bude konfuzan, prebacite se na DHTML.
Ako više volite izvorni Web dizajn, HTML kodiranje i petljanje sa
tagovima pokušajte DHTML. Daće vam zaista zadovoljavajuće rezultate,
a kasnije se, kao iskusan Web dizajner, možete prebaciti na Flash.
Ako je odgovor konfuzan, kako se nekima može činiti, onda ćete
ga naći u starom dobrom citatu (istina malo prerađenom) - DHTML
ili Flash? Odlučite sami!
Reference,
tutorijali, free download:
www.actionscripts.org
www.flashkit.com
www.kirupa.com
www.flahoo.com
www.designsbymark.com
www.flashcentral.com
O
autoru
Goran
Ratković član je grupe RatkovićDesign
i jedan od osnivača designersnetwork-a. Od 2000. godine radi u internacionalnog
firmi Gowi
Group Ltd i iza sebe ima gomilu različitih referenci i radova.
 nazad
na školu dizajna
|
copyright
© designersnetwork™ - DNK
